Uncategorized

Ova tema ne podržava:

Ova tema ne podržava:

mogućnost da se na naslovnoj strani prikaže tačno 5 najnovijih članaka, može se videti datum, ali ne i vreme njihovog postavljanja. Članci ne podržavaju opciju “opširnije”. Članovi nemaju mogućnost da se ocene od 1-5 i bez obzira na to što sam više puta podešavao mogućnost da svaki posetilac može da podeli članak na određenoj društvenoj mreži, buttons odbijaju da se prikažu. Svestan sam da se sve ovo obično podešava u appearance/widgets ili settings, ali pretpostavljam da ova tema ne podržava određene mogućnosti.

Uncategorized

Zadatak 22

Zadatak22_42_Petrovic_Marko

Zadatak 22

  • Kruska
  • Jabuka
  • Jagoda

muzika

Punk

Панк (енг. Punk) је супкултура, алтернативна култура и култура младих заснована на међудејству културолошких елемената различитих од елемената популарне културе и осталих суб-култура. Панк поседује сопствену препознатљиву музику, идеологију, стил облачења, визуелни идентитет, игру, књижевност и филм. Панкери су углавном млади људи другачијег мишљења, којима је заједнички дух антиестаблишмента и непризнавање канона. Пошто је испливао на површину у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Aмеричким Државама средином ’70-их, панк се раширио по целом свету и претрпео буран развој. Панк чини спој одабраних, мањих супкултура, од којих свака истиче свој јединствени спој културолошких елемената панка. Неколико супкултура развиле су се од панка и добиле свој препознатљиви изглед (готик, гранџ и емо). Панк поседује јединствени однос са другим алтернативним културама и популарном културом у целини.

Панк рок музика је најважнији део панка. Већина панк музике спада у специфични стил рок музике, мада неки панк бендови користе и елементе других музичких праваца. Различити правци панка међусобно се разликују по стилу музике, али им је углавном заједничко то да су песме кратке и са једноставним аранжманима. Већина панк песама састоји се од четири акорда и ретко траје дуже од три минута, а многе од њих трају само 90 секунди. Типичан панк бенд укључује бубњеве, једну или две електричне гитаре, бас и вокал. Тешки бубњеви, предисторзиране гитаре са моћним акордима, певање кроз нос, вриштање или дубоки глас уз минималну продукцију чине типичну панк песму. Текстови песама углавном се баве незапосленошћу, досадом и осталим деловима сурове реалности урбаног живота, а стил им је искрен и често позива и на сукоб. Стихови многих панк песама садрже политичке ставове, отворено прозивају ауторитете .

muzika

Pop

Поп је музички жанр. У поп музици текст и пјевање преовладавају над композицијом и инструменталом. Ову музику одликују једноставни хармонијски и мелодијски стил за разлику од рок музике и постојање рефрена. Пјесме су кратке и уз њих се, углавном, може плесати. Она је омиљена од широких маса и самим тим и комерцијално успјешна. То је музички жанр са највећим бројем продатих носача звука.

Назив је настао од енглеске ријечи „популаран“ (popular) и означава музику за забаву. Назив не треба мијешати са термином „популарна музика“, што је доста шири појам.

У себи често садржи елементе рок, џез, етно, фолк, реге и/или соул музике.

Сматра се поджанром забавне музике.

muzika

Јаzz

Џез  је музички жанр који је настао у Сједињеним Америчким Државама почетком XX века.

Основне музичке карактеристике су: синкопа, вибрато и стална музичка пулсација у такту 4/4, која нема одговарајућу паралелу у класичној музици. Најуобичајенија форма је тема са варијацијама које се импровизују на стални хармонијски скелет оригиналне теме. Услед тога су ствараоци у џезу извођачи, а не композитори као у класичној музици.

Централни инструмент сваког џез-ансамбла је бубањ са помоћним удараљкама, који са клавиром, гитаром и контрабасом чини ритам-секцију. Нарочито се примјењују дувачки инструменти (саксофон, кларинет, труба и тромбон, мада понекад се користе и флаута, обоа, рог и вибрафон). Величина ансамбла варира од трија до пуног симфонијског џез-оркестра, у коме сваки инструмент може имати улогу солисте. Док у малим ансамблима сви инструменти импровизују на задату тему, џез-оркестар се служи писаним аранжманима, а импровизују само поједини солисти.

Мада џез музика не искључује могућност плесања, она се приближује више типу класичне концертне музике него плесној музици и оштро се разликује од шлагера.

muzika

Rock

Рок музика је жанр забавне музике који се развио током 1960-их у Уједињеном Краљевству и Сједињеним државама. Његови корени потичу од рокенрола из 1940-их и 1950-их, на кога је утицао ритам и блуз и кантри музика. На рок музику су утицали бројни жанрови као што су блуз, фолк, џез и класична музика.

Музички гледано, рок је заоснован на електричној гитари, која је обично део неке рок групе са бас-гитаром и бубњевима. Типична рок песма је заоснована на 4/4 такту и употребљава песничко-хорску форму. Жанр је постао доста разноврсан и заједничке музичке карактеристике се тешко дефинишу. Као и поп музика, лирика често садржи романтичну љубав, али се такође често осврће на друге теме као што су социјалне и политичке. Доминација белих рок музичара се сматра кључним фактором који обликује истраживачке теме у рок музици. Рок музика се за разлику од поп музике више ослања на музикалност, живи перформанс и идеологију веродостојности.

Током касних 1960-их настао је велики број различитих рок жанрова, укључујући и хибриде као што су блуз рок, фолк рок, кантри рок и џез-рок фузија. Многи од ових жанрова су допринели развоју психоделичног рока на кога је утицала контракултурална психоделична сцена. Нови жанр који је настао из ове сцене укључује и прогресивни рок, који проширује уметничке елементе. Глам рок је истакнуо визуелни стил, док је велики поджанр хеви метал истакнуо тон, снагу и брзину звука. Током друге половине ’70-их настао је панк рок, као реакција на ове трендове. Панк је створио грубу и енергетичку форму која је садржавала политичку и социјалну критику. Овај поджанр је утицао током ’80-их година на настанак других поджанрова, као што су нови талас, пост-панк и алтернативни рок покрет. Од ’90-их година алтернативни рок је почео да доминира рок музиком тако што се пробио на мејнстрим сцену, кроз гранџ, Бритпоп и инди рок. Тада су настали и други фузијски поджанрови, као што су поп панк, реп рок и реп метал, као и покушаји да се опет оживе други поджанрови (гаражни рок и пост панк ревајвал) током почетка новог миленијума.

Рок музика је служила као медиј социјалних и културлошких покрета, стварајући многе поткултуре, као што су рокери и модови у Великој Британији, а хипији у САД. Хипији су контракултура настала у Сан Франциску током ’60-их година, да би се брзо проширила на целу Америку. Током ’70-их година настала је панк култура, из ње су касније настали емо и гот поткултуре. Наслеђујући фолк традицију протестних песама, рок музика се повезује са политичким активизмом, као и са променом социјалних ставова према раси, полу и употребом дрога, а често је виђен и као изражавање младалачког револта против конзумеризма и ауторитета одраслих

Red 1, Kolona 1 Red 1, Kolona 2
Red 2, Kolona 1 Red 2, Kolona 2
Red 3, Kolona 1 Red 3, Kolona 2